HR - Ljudski Resursi - Srbija

Budućnost čovečanstva su inženjeri

Budućnost čovečanstva leži na inženjerima, a oni će predstavljati intelektualnu elitu buduće civilizacije, za šta ih treba pripremati na fakultetima.

"Da bi oni to postali, naša struka i naša nauka mora da pretrpi izvesne promene, koje treba da dovedu do toga da oni zaista postanu elitna skupina, rukovodioci razvitka čovečanstva u neposrednoj budućnosti", rekao je predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Nikola Hajdin na naučnom skupu posvećenom jubileju Građevinskog fakulteta u Subotici.

Po njemu, struka i nauka se moraju osloboditi "klasičnih formi građevinarstva" u smislu toga da inženjeri, makar informativno, moraju više da znaju iz fundamentalnih nauka, poput fizike, hemije i matematike, a na osnovu kojih mogu da "unaprede svoj zanat" i predstavljaju "ono što se od njih i očekuje".

"Taj proces neće biti lak iz prostog razloga što postoje tradicionalne navike koje se svode na to "E, pa, ovo je naša struka, ovo mi znamo, a oni koji to ne znaju neka se bave drugim alatima, drugim zanatima. To nije dobro za razvoj civilizacije u celini, a posebno nije dobro za razvoj građevinarstva. Mislim da u tom smislu treba da se promeni naše shvatanje", rekao je Hajdin.

S tim u vezi, Hajdin je naglasio značaj kvaliteta nastave budućim građevinskim inženjerima iz pomenutih fundamentalnih nauka, ocenviši da će biti jako teško pronaći odgovarajuće fizičare, hemičare i matematičare koji će biti sposobni da građevincima izlože osnove tih nauka.

"Treba se ugledati, razume se, na razvijenije nacije, kod kojih je tehnologija napredovala u znatnoj meri i koristila sve ono što može civilizacija iz oblasti tehničkih nauka da pruži. Taj proces će biti dugačak, ali mi treba da budemo spremni da ga uradimo. Svaka izolacija u tom pravcu samo nam šteti i nećemo postići onaj cilj koji nam je potreban" , smatra predsednik SANU.

Hajdin je dodao da su nacije od kojih je naša prepisivala tehničke nauke, poput Švajcarske i Nemačke, dobar deo tih saznanja i napustila, a da smo mi "konzervativniji, tvrdokorniji i dosledniji" u nastavljanju njihovog puta, iako oni više ne idu njim u potpunosti.

Govoreći o jubileju Građevinskog fakulteta, predsednik SANU je ocenio da je građevinarstvo kroz taj i mnoge druge fakultete "podiglo ugled naše zemlje i bila je značajna i vrlo važna prekretnica u daljoj budućnosti ove zemlje".

Rektor Univerziteta u Novom Sadu Miroslav Vesković ocenio je ovom prilikom da se, pored uskostručnog, u fokus obrazovanja mora postaviti preduzetnički duh, te da se i mladi i stari moraju tranformisati tako da shvate da je "sudbina naše ekonomije u najvećoj meri u našim rukama".

"To što naša zemlja odvaja samo 0,3 posto bruto-nacionalnog dohotka za nauku je odgovornost Vlade, i zbog toga treba da tražimo da to bude više. Ali to što je ukupna suma koja se izdavaja za nauku svega oko 120 miliona evra, zato što je taj bruto-nacionalni dohodak toliko mali, za to smo, čini mi se, svi mi krivi. Pa, uvažene kolege inženjeri, i vi, zajedno sa svima nama", smatra Vesković.

Osvrćući se na izlaganja akademika Hajdina i rektora Veskovića, gradonačelnik Subotice Jene Maglai je ocenio da će najavljene promene biti izazov, kako za lokalnu samoupravu, tako i za sam Građevinski fakultet, zbog čega oni moraju imati partnerske odnose.